Di sam...

Davno nisam ovako puno na hrvatskom pisala. 90% svakog dana provedem na Engleskom, ostalih 10% slažem Češki. Mislim, nikad nisam č i ć savladala ali sad je još gore.

Otišla sam iz HR 2013, živila neko vrime u Njemačkoj kod tate, dok nisam skontala šta bi - tamo sam i radila kratko ali slatko - I onda se spakirala i došla u Prag, grad o kojem sam sanjala od srednje. (Sad sam u 30-ima.) I sad sam... tu.

Čudno je, nakon skoro 30 godina onog hrvatskog preživljavanja, sad pokušat živit. Stalno želim dalje, ponovo. I kad je sve u redu ja planiram za kad ne bude - ne mislim onako, zdravo, za crne dane, nego kao da će mi sutra neko sve iz ruke uzet i bit ću na ulici. Gledam mlade Amerikance oko sebe kako sve to nekako bezbrižno nose, sve će bit u redu. Meni se čini da nikad ništa neće bit u redu - čak i kad sve je.

... proći će i to.

Prag, kao i svi drugi gradovi, ima svoje dobre i loše strane. Pošto pokušavam bit pozitivna, haha, to nije moj stil, počet ću sa par negativnih, i onda završit na pozitivno :D

Rasizam i ksenofobija. Mislim da se bijelci ne sreću inače s tim ovdi toliko jer, well, su bijeli, ali kad si učitelj takve stvari dođu na red i onooo, previše previše rasizma. Romi i Muslimani su posebno na tapetu, i nema tu neke debate. Česi nisu za velike sukobe, oni misle da su svi Romi lopovi i svi Muslimani teroristi i šta sad imamo pričat, e. Glava me zaboli odma i mijenjam temu na treći kondicional, za kaznu.

O birokraciji ovdi sam puno lošeg čula al ako ste navikli na hrvatski sistem, ništa nova. Najveći problem je jezik, jer niti na stranoj policiji ovdi ne govore engleski. Ali naletite tu i tamo na nekog ko zna njemački pa se da. Osobno imam sad problem s poreznom jer nakon što sam dobila Živno, nisam znala da moram otić na poreznu sama se prijavit, pa sad knjigovotkinja jedne škole vodi tu bitku za mene, e da bi imala čast plaćat lokalni porez.

Spomenila sam da Česi nisu za velike sukobe. Tu sam dosta podjeljena, je li pozitivno ili nije. Naime, nisu to samo sukobi. Česi se ne vole petljat u tuđe poslove. Reko bi moj dida "ne bi se štel mešat". To im je valjda nacionalni moto, ne znam. S jedne strane super, jer ja volim živit u velikom gradu upravo zato što svako gleda svoj posal. Ali oni su to malo odvukli do drugog ekstrema, pa je tako nedavno trudnica na autobusu napadnuta i nitko nije reagirao jer, nije njihov problem. (Napao ju je bijelac pa nema veze valjda.)

Ali, moram reć da su te tri stvari vjerojatno jedine koje mi stvarno smetaju ovdje. Pozitivnih strana je puno više.

Unatoč stereotipu kako su Česi hladni i zatvoreni, ja ih tako ne doživljavam. Svakako u centru prepunom turista niko nije sretan, ali upoznati nove ljude je lako, a ako se malo potrudiš - i nemaš bas potpunu jezičnu barijeru - lako se i sprijateljit.

Posla, da kucnem u drvo, ima. Javni promet je odličan. Priroda je predivna - čak i u centru Praga lako se nađu ogromni parkovi, na periferiji planine, a sat vožnje vlakom i uđete u šumu iz koje nema izlaza.

Prag je opsjednut festivalima, i valjda 70% njih su festivali hrane. Neki su jeftiniji od drugih ali uglavnom se da probat dosta nove, zanimljive hrane za ok novce.

Hokej je super. Iako sam bila na par utakmica Sparte, karte su malo skuplje, tako da sam ostala pri jefinijoj ali žešćoj Slaviji. Arena je mala i nezagrijana, pa svi ponesemo svoje dekice, kušiniće i pijemo kuhano vino za 50 kruna (150ck još na svaku kartu definitivno al to se ne računa.)

Lip grad, dobri ljudi, nekakva sigurnost. Unatoč svemu tome, moj putni crv radi. Putuje mu se. A di ćemo, tek smo došli, smiri se.